Miloš Jovanović
Svake jeseni isto pitanje: da li da grejem stan na klimu? Kratak odgovor je da - klima je najjeftinije električno grejanje koje postoji. Ali ima tri „ako”, i tri stvari koje ti prodavci nerado kažu. Sve ćemo redom.
Cene struje i energenata su orijentacione (EPS i tržište ih menjaju), ali odnos snaga - ko je jeftin a ko skup - je stabilan. Idemo.
Isplati li se grejanje na inverter klimu
Da, i to ubedljivo - uz tri uslova. Klima greje kao toplotna pumpa: iz 1 kilovata struje izvuče 3 do 4 kilovata toplote (uzima toplotu iz spoljnog vazduha). Zato je jeftinija od svakog grejanja golom strujom, gde iz 1 kilovata dobiješ tačno 1.
Tri uslova pod kojima to važi:
- Inverter, ne stara on/off klima (ona se ledi i staje već na blagom minusu).
- Pristojna izolacija - u stanu koji propušta toplotu klima radi non-stop i ušteda nestane.
- Zima koja nije u dubokom minusu - što je hladnije, to je slabija prednost (o tome niže).
Koliko košta i kako stoji prema drugom grejanju
Orijentaciono, grejanje jedne sobe košta 3.500 do 7.000 dinara mesečno, a manjeg stana 5.000 do 9.000 - zavisno od izolacije, spoljne temperature i koliko greješ. Koliko klima uopšte vuče struje, razložili smo u vodiču koliko struje troši klima.
Ali prava slika se vidi u poređenju. Evo koliko te okvirno košta isti kilovat-sat toplote raznim grejanjem (po AERS proračunu, od najjeftinijeg ka najskupljem):
| Način grejanja | ~ din po kWh toplote |
|---|---|
| Inverter klima | ~5 - 7 |
| Drva (efikasna peć) | ~6 |
| Gas | ~7 |
| Pelet | ~8 |
| Daljinsko (toplana) | ~11 |
| TA peć (noćna struja) | ~11 - 16 |
| Grejalice, paneli, radijatori | ~20 - 38 |
Klima je rame uz rame sa drvima i gasom, a najskuplje grejanje su obične grejalice i paneli - klima ih pobeđuje četiri do pet puta. Ista struja, ali klima daje tri-četiri kilovata toplote za cenu jednog. To je cela tajna.
Zamka koju ti niko ne kaže: strujne zone
Struja nije jedna cena. Što više greješ, to je skuplji svaki sledeći kilovat.
Ovo je najveća poluistina u pričama o grejanju na klimu. Računica „jeftino je” važi dok si u nižoj potrošnji. EPS ima zone: do oko 350 kWh mesečno struja je najjeftinija, a preko oko 1.200 kWh ulaziš u crvenu zonu gde kilovat košta skoro duplo. Grejanje celog stana lako te gurne u tu skuplju zonu - i deo uštede nestane.
Kako da to izbegneš:
- Grej pametno, ne celu kuću na 24 stepena. Klima greje zonu gde si, ne ceo objekat. Grej sobu u kojoj boraviš.
- Koristi noćnu tarifu. Ako imaš dvotarifno brojilo, noću je struja oko tri puta jeftinija.
- Drži razumnu temperaturu (20-22), jer svaki stepen više i troši više i brže te gura u višu zonu.
Šta biva kad stvarno zahladi
Ovde je druga stvar koju reklame prećutkuju. Ono „iz 1 kilovata 4 kilovata toplote” važi na blagoj temperaturi. Što je napolju hladnije, klima teže vuče toplotu iz vazduha, pa efikasnost pada:
| Napolju | Iz 1 kWh struje | ~ din/kWh toplote |
|---|---|---|
| +7°C (jesen, blago) | ~4 kWh | ~5 |
| 0°C | ~3 kWh | ~7 |
| -7°C | ~2,5 kWh | ~8 |
| -15°C | ~2 kWh | ~10 |
Poenta: čak i na -15°C, kad efikasnost padne skoro na pola, klima je i dalje jeftinija od grejalice. Prednost se topi, ne nestaje. A pošto je najveći deo naše zime iznad -7°C, klima najveći deo sezone radi u onom najisplativijem opsegu. Ispod -18°C obična klima diže ruke - tu pomažu samo namenski zimski modeli (o tome u izboru).
Odmrzavanje nije kvar
Zimi se na spoljnoj jedinici stvara led, pa klima na par minuta okrene ciklus da ga otopi. Tada nakratko ne greje, a unutra ume da dune mlako. To je normalno, ne kvar - najčešće se dešava oko nule uz maglu i vlagu, ne na suvom minusu. Prođe za par minuta i nastavi.
Kome se isplati, a kome ne
Da ne kupuješ mačku u džaku, evo iskreno za koga jeste a za koga nije:
- Isplati se ako imaš pristojnu izolaciju, greješ manji prostor ili sobu po sobu, zima ti je blaža, ili ti treba brzo dogrevanje u prelaznom periodu (jesen, rano proleće).
- Ne isplati se ako je stan loše izolovan (toplota curi), ako živiš gde su jaki i dugi minusi, ili ako hoćeš da greješ veliku kuću iz jednog uređaja - klima greje zonu, ne ceo objekat.
Pošteno i o manama: klima suši vazduh (reši ovlaživač), ima odmrzavanje, i baš na najjačem minusu daje najmanje - taman kad ti najviše treba. Zato je najpametnije klimu gledati kao glavno grejanje u prelazu i blagoj zimi, uz rezervu za ljute dane. A pošto isti uređaj leti hladi, ako ti ionako treba klima - grejanje dobiješ na poklon.
Koja klima stvarno dobro greje
Ne greje svaka klima isto. Kad biraš klimu i za grejanje, gledaj brojeve na deklaraciji, ne reklamu:
- Inverter - obavezno. On/off otpada za zimu.
- SCOP što veći (od 4.5 naviše) - to je broj koji meri realnu sezonsku efikasnost grejanja.
- Radni opseg grejanja - do -15°C je standard, do -25°C su zimski (Nordic) modeli. Neki jeftini deklarišu grejanje tek do nekih +7, to nisu klime za zimu.
- Energetska klasa za grejanje A++ ili A+++.
- Dovoljan kapacitet za prostor - za grejanje treba jača klima po kvadratu nego za hlađenje.
Napomena: „Nordic”, „subzero” i slično su marketinški nazivi, nisu zvanično standardizovani - zato uvek proveri stvarni deklarisani opseg i SCOP, ne samo reč na kutiji. Inverter klime koje dobro greju možeš da pogledaš u katalogu inverter klima, a koju jačinu za koji prostor - u vodiču koja klima za koliko kvadrata.
Česta pitanja
Do oko -7°C klima greje odlično i jeftinije od svakog drugog grejanja na struju. Na -15°C efikasnost padne skoro na pola, ali je i dalje jeftinija od grejalice. Ispod -18°C obična klima slabo greje - tu pomažu samo namenski zimski (Nordic) modeli. Pošto je najveći deo naše zime iznad -7°C, isplati se.
Orijentaciono: grejanje jedne sobe 3.500 do 7.000 dinara mesečno, a celog manjeg stana 5.000 do 9.000. Jako zavisi od izolacije, spoljne temperature i navika. Detaljnu računicu potrošnje imaš u vodiču o tome koliko struje troši klima.
Obična inverter klima je deklarisana za grejanje do oko -15°C, ali tu radi oslabljeno (daje pola kapaciteta). Namenski zimski modeli (oznake Nordic, subzero, hyper heating) drže skoro pun kapacitet na -15 i rade do -25/-30°C. Uvek proveri deklarisani opseg grejanja, ne samo reč na kutiji.
Za grejanje je 20 do 22 stepena sasvim dovoljno; svaki stepen više osetno diže potrošnju. Bitno: okreni lopatice nadole, jer se topao vazduh diže ka plafonu pa ga treba gurnuti ka podu.
Inverter na održavanju troši malo, pa za kraća odsustva ne isplati se gasiti (ponovno zagrevanje hladne sobe košta više). Za duže (posao, noć) spusti na 16-18 stepeni umesto da gasiš skroz - tako soba ne padne u ledeno pa da se muči da je vrati.
Za GREJANJE realno oko 30-35 m², osetno manje nego za hlađenje. Grejanje traži veći kapacitet po kvadratu, pa ne veruj reklamama tipa 'dvanaestka greje 60 kvadrata'. Za veći prostor uzmi jaču klimu ili grej sobu po sobu.
Malo da - grejanje klimom ume da isuši vazduh, pa nekom zna da zagrebe grlo ili nos. Nije opasno, samo neugodno. Rešava se ovlaživačem vazduha ili posudom vode u prostoriji.
Biraš klimu koja i greje i hladi?
Reci nam kvadraturu, kakva ti je izolacija i koliko računaš na grejanje zimi, pa ti kažemo koja inverter klima ti se najviše isplati na duže - i za leto i za zimu. Bez guranja najskuplje, po brojevima.
