Miloš Jovanović
„Ne smem da uključim klimu, poješće mi struju.” Čujemo to svako leto. A onda čovek plati klimu pa je drži ugašenu jer se plaši računa. Šteta, jer je taj strah uglavnom veći od samog računa.
Idemo da vidimo brojku. Koliko klima realno vuče, koliko to ispadne u dinarima na mesec, i pet stvari koje ti taj račun diže ili spuštaju. Cene struje su orijentacione (EPS ih menja, pa proveri svoj poslednji račun), ali red veličine je tačan.
Koliko struje troši klima, ukratko
Za onog kome treba samo cifra: obična dvanaestka u normalnoj letnjoj upotrebi košta te oko 2.000 do 5.000 dinara mesečno za struju. Jedan sat rada je otprilike 8 do 18 dinara.
Nije desetine hiljada, nije „kao još jedan stan”. Koliko tačno - zavisi od jačine, koliko sati radi, na koliko stepeni i kakva ti je izolacija. Sve ispod ovoga je zašto se ta cifra pomera i kako da je držiš nisko.
BTU sa deklaracije nije potrošnja
Najveća zabuna: ljudi vide da dvanaestka ima „snagu 3,5 kW” pa misle da vuče 3,5 kilovata svaki sat. Ne vuče. To je snaga hlađenja, a ne potrošnja struje - a i tu inverter retko radi na pun gas.
Inverter kompresor modulira: na startu, dok obara temperaturu, povuče najviše; kad je dostigne, uspori i prelazi na održavanje uz malu potrošnju. Zato je prosek po satu daleko niži od maksimuma. Evo realno, po jačini:
| Jačina klime | Realno na sat | ~ dinara/sat |
|---|---|---|
| Devetka (9.000) | 0,3 - 0,6 kWh | 6 - 12 |
| Dvanaestka (12.000) | 0,4 - 0,9 kWh | 8 - 18 |
| Osamnaestka (18.000) | 0,6 - 1,5 kWh | 12 - 30 |
| Dvadesetčetvorka (24.000) | 0,9 - 2,0 kWh | 18 - 40 |
Ovde je i najveća prednost inverter klime: inverter troši 30 do 50 posto manje od stare on/off klime, jer se ne pali i gasi u ciklusima (start je najskuplji), nego usporava kompresor.
Računica u dinarima
Uzmimo dvanaestku i cenu struje od oko 20 dinara po kilovatu na dnevnoj tarifi (sve uključeno, orijentaciono - kod EPS-a se zone sabiraju stepenasto, pa gledaj kao raspon). Evo tri načina korišćenja:
| Kako koristiš dvanaestku | ~ mesečno |
|---|---|
| Umereno - 8h danju, ~120 kWh | ~2.400 din |
| Intenzivno - 12h, vrućine, ~250 kWh | ~5.000 din |
| Preko noći - niža tarifa, ~96 kWh | ~600 din |
Ista klima preko noći košta oko tri puta manje po kilovatu nego danju.
To nije greška u tabeli. Noćna (niža) tarifa je znatno jeftinija, pa hlađenje ili grejanje dok spavaš, u sleep režimu, ozbiljno spušta račun. Ko ima dvotarifno brojilo, tu najviše dobija.
Šta najviše diže račun
Nije klima kriva za visok račun, nego kako se koristi. Pet stvari:
- Zadata temperatura. Najveći faktor. Svaki stepen niže osetno diže potrošnju. Leti drži 24-26, a ne 18 - razlika sa spoljnom neka ne bude veća od 7-8 stepeni.
- Ne gasi je na svaki izlazak. Inverter najviše troši baš na startu dok obara temperaturu. Za kratke izlaske je jeftinije ostaviti da održava nego paliti iznova.
- Sunce i izolacija. Spusti roletne i zavese na suncu, zaptij prozore. Soba na jugu bez zaštite tera klimu da radi duplo.
- Prljav filter i nizak freon. Zaprljana klima se muči i vuče više. Zato ide redovan servis jednom godišnje.
- Prava veličina. Preslaba klima radi non-stop na maksimumu, prejaka se stalno pali i gasi. Kako da pogodiš pravu, piše u vodiču koja klima za koliko kvadrata.
Mitovi koje stalno slušamo
- „Klima pojede struju, biće mi račun ko kuća.” Realno je 2.000 do 5.000 dinara mesečno za normalnu upotrebu, ne desetine hiljada.
- „Isplati se gasiti čim izađem iz sobe.” Za kratke izlaske ne - ponovni start troši više nego održavanje.
- „Grejanje na klimu je skupo.” Suprotno - to je najjeftinije električno grejanje koje postoji.
- „Inverter i obična klima troše isto.” Ne troše - inverter štedi 30 do 50 posto.
A grejanje zimi?
Klima greje kao toplotna pumpa: iz jednog kilovata struje izvuče tri do četiri kilovata toplote (uzima toplotu iz spoljnog vazduha, ne pravi je golom strujom kao grejalica). Zato je, iako troši nešto više kilovata nego leti, i dalje najjeftinije električno grejanje - tri do četiri puta jeftinije od kalorifera.
Orijentaciono, dvanaestka za grejanje košta od oko 5.000 dinara mesečno naviše zimi, zavisno od izolacije i hladnoće. Efikasno greje do oko -15 stepeni; ispod toga pada joj učinak, ali takvih dana kod nas nema mnogo.
Česta pitanja
Dvanaestka realno vuče oko 0,4 do 0,9 kilovat-sati na sat, što je otprilike 8 do 18 dinara po satu na dnevnoj tarifi. Nije fiksno - na startu, dok obara temperaturu, troši više; kad je dostigne, pada na održavanje i jede malo.
Za normalnu letnju upotrebu dvanaestke, orijentaciono 2.000 do 5.000 dinara mesečno - zavisi koliko sati radi, na koliko stepeni i kakva ti je izolacija. Nije desetine hiljada kako se priča.
Inverter je najštedljivije rešenje - troši 30 do 50 posto manje od stare on/off klime. Ne pali i gasi kompresor stalno (start je najskuplji), nego ga usporava i drži temperaturu uz malu potrošnju.
Realno oko 0,4 do 0,9 kWh na sat u hlađenju, što mesečno ispadne ~120 kWh za umerenu upotrebu do ~250 kWh za intenzivnu. Bitno: to je znatno manje od nominalne snage sa deklaracije, jer inverter retko radi na pun kapacitet.
Zimi orijentaciono od oko 5.000 dinara mesečno naviše za dvanaestku, više nego leti. Ali je i dalje najjeftinije električno grejanje: klima kao toplotna pumpa iz 1 kWh struje da 3 do 4 kWh toplote, dok grejalica iz 1 kWh da tačno 1 kWh.
Znatno manje po kilovatu - na nižoj (noćnoj) tarifi struja je oko tri puta jeftinija nego danju. Uz sleep režim, hlađenje preko noći ume da košta par stotina dinara mesečno.
Što je zadata temperatura bliža spoljnoj, to klima manje radi i manje troši. Leti drži 24 do 26 stepeni i neka razlika sa spoljnom ne bude veća od 7-8 stepeni. Svaki stepen niže osetno diže potrošnju.
Hoćeš klimu koja ne jede struju?
Najviše na računu štedi prava kombinacija: inverter, tačna veličina za prostor i redovan servis. Reci nam kvadraturu i koliko ćeš je koristiti, pa ti kažemo koja klima ti se najviše isplati na duže - bez guranja najskuplje.
