Toplotna pumpa vazduh-vazduh: to je tvoja klima, i po zakonu

Kad krene grejna sezona, sve se više priča o toplotnim pumpama, a često se nude kao nešto novo i skupo. Ako imaš split klimu koja greje, toplotnu pumpu već imaš. Razlika između nje i sistema od nekoliko hiljada evra nije u principu rada, nego u tome šta greje.

Da, klima jeste toplotna pumpa

Srpski Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije iz 2021. definiše toplotnu pumpu kao uređaj koji toplotu iz okolnog vazduha, vode ili zemlje prenosi na vazduh u objektu ili na potrošnu toplu vodu, i dodaje da kod reverzibilnih toplotnih pumpi toplota može da ide i obrnuto, iz objekta napolje. Split klima koja zimi greje, a leti hladi, doslovno odgovara toj definiciji.

Pravilnik o izračunavanju udela obnovljivih izvora iz 2020. ide korak dalje: u tabeli toplotnih pumpi ima poseban red „vazduh-vazduh (reverzibilno)“. To je upravo split klima. Brojke u tom redu preuzete su iz smernica EU (Odluka 2013/114/EU), po kojima se takve pumpe često kupuju zbog hlađenja i ugrađuju pored postojećeg grejanja, pa se za grejanje računa manje sati rada: 710 umesto 1.770 godišnje.

Zašto se onda prodaje kao „klima-uređaj“? Zato što propisi o proizvodu i propisi o energiji koriste različite reči za istu stvar. EU propisi o klimama je zovu reverzibilni klima-uređaj, a propisi o obnovljivoj energiji toplotna pumpa vazduh-vazduh. Oba naziva su tačna. Kad neko kaže da je „klima jedno, a toplotna pumpa drugo“, obično misli na toplotnu pumpu vazduh-voda.

Kako radi: ne pravi toplotu, nego je prenosi

Grejalica pretvara struju u toplotu: jedan kilovat-sat struje, jedan kilovat-sat toplote. Toplotna pumpa radi drugačije. Freon u spoljnoj jedinici isparava i pri tom uzima toplotu iz spoljnog vazduha, čak i kad je napolju minus. Kompresor ga zatim sabija, pa se ugreje, a u unutrašnjoj jedinici se kondenzuje i tu toplotu predaje sobi. Toplota koju dobiješ u sobi jednaka je zbiru toplote uzete napolju i struje koju je potrošio kompresor.

Zato iz jednog kilovat-sata struje dobiješ tri, četiri ili više kilovat-sati toplote. Kod SCOP-a 4 to znači: od četiri kilovat-sata toplote jedan je iz struje, a oko tri iz spoljnog vazduha. Česta je greška da se napiše kako pumpa „izvuče četiri kilovata iz vazduha“; ne izvuče, nego isporuči četiri, a vazduh je dao tri od njih. I to je prosek cele sezone, a ne broj za svaki dan.

Što je napolju hladnije, pumpa teže izvlači toplotu, pa pada i snaga i učinak. Koliko koja klima daje na minusu i šta znače klase na nalepnici, objasnili smo u vodiču kako da porediš klime po grejanju. Zašto spoljna jedinica povremeno stane da se odledi, piše u vodiču klima ne greje.

Toplotna pumpa vazduh-vazduh ili vazduh-voda

Obe uzimaju toplotu iz istog izvora, spoljnog vazduha. Razlika je u tome kome je predaju.

Cena za vazduh-voda je raspon iz javnih cenovnika srpskih prodavaca u septembru 2026: monoblok od 8 do 9 kW od oko 314.000 do 530.000 dinara, a split izvedba (spoljna jedinica i unutrašnji modul) od oko 365.000 do 860.000, zavisno od proizvođača, u oba slučaja samo oprema, bez ugradnje i bez bojlera. Najniže cene su akcijske. Za klimu smo uzeli našu trenutno najjeftiniju, Beko HPG 12000: 41.999 dinara, sa standardnom ugradnjom 59.999.

Jedna razlika ne stane u tabelu, a u stanu je najvažnija. Klima greje prostoriju u kojoj visi. Topao vazduh ne prolazi kroz zatvorena vrata, pa za stan sa tri sobe treba tri jedinice ili pomirenje sa tim da će sobe biti hladnije. Vazduh-voda greje sve prostorije odjednom, kroz radijatore koje već imaš. Koliko prostora jedna klima može da pokrije, zavisi od zgrade i računali smo u vodiču koliko kvadrata greje klima.

Stari radijatori: može, ali košta

Ovde se krije najveći nesporazum. Klasične radijatorske instalacije u Srbiji po pravilu su projektovane za vodu od 90 °C na polazu i 70 °C na povratku. Toplotna pumpa vazduh-voda je efikasnija što je voda koju greje hladnija, pa EU nalepnica za vazduh-voda ima dve ocene: jednu za 35 °C, temperaturu za podno grejanje, i jednu za 55 °C, za radijatore.

Na primeru jednog konkretnog modela (Daikin Altherma 3 od 8 kW, po EU bazi nalepnica): sezonska efikasnost na 35 °C je 179 posto, a na 55 °C 130 posto. Za istu toplotu to je oko 37 posto više struje kad pumpa greje radijatore nego kad greje podno. Pri tome radijator na nižoj temperaturi daje i manje toplote: po našem računu (po standardu EN 442), radijator dimenzionisan za 90/70 °C na 55/45 °C daje oko 40 posto toplote koju je davao na 90/70 °C, a na 45/35 °C tek oko četvrtine.

To ne znači da toplotna pumpa sa radijatorima ne radi. Nemački institut Fraunhofer ISE je četiri godine pratio 77 toplotnih pumpi u postojećim kućama, od toga 61 vazduh-voda, i pokazao da dovoljno veliki radijatori mogu da rade na sličnoj niskoj temperaturi kao podno grejanje. Ali pre kupovine neko treba da izračuna da li su tvoji radijatori dovoljni na 45 do 55 °C, ili prvo treba bolja izolacija ili veći radijatori. Klima, vazduh-vazduh, radijatore uopšte ne greje, pa ovu računicu nema.

Šta kome odgovara

Nema jednog odgovora, ali ima obrazaca. Ovo je naša procena za tipične slučajeve, ne zamena za proračun:

• Stan u zgradi bez centralnog grejanja, ili sa etažnim na struju. Klime po prostorijama. Vazduh-voda u stanu ima smisla samo ako već postoji etažno grejanje sa radijatorima i ima gde da stoji spoljna jedinica.
• Stan na toplani, a hladno je u jednoj sobi ili u prelaznom periodu. Jedna klima kao dopuna, u prostoriji gde fali toplote. Isplativost grejanja na klimu po dinaru objasnili smo u vodiču grejanje na inverter klimu.
• Kuća sa radijatorima i kotlom na pelet, drva ili gas. Tu se vazduh-voda ozbiljno razmatra, jer greje ceo razvod i toplu vodu. Uz uslov da se proveri da li radijatori rade na nižoj temperaturi. Jeftinija varijanta je klima u dnevnom boravku, koja greje taj deo kuće i ono što je sa njim otvoreno, a kotao ostaje za ostale sobe i najhladnije dane.
• Nova kuća sa podnim grejanjem. Vazduh-voda je ovde u svom elementu: niska temperatura vode, najveća efikasnost.
• Treba ti samo topla voda. Ni jedna ni druga, nego bojler sa toplotnom pumpom ili običan bojler.

Subvencije: klima je bila na spisku

Mnogi misle da subvencija važi samo za toplotne pumpe vazduh-voda. Pročitali smo originalne pozive i to nije tako. U javnim pozivima beogradskih opština za energetsku sanaciju iz 2025. i 2026. (Vračar, Stari grad, a isti model imaju Zemun, Novi Beograd i Grocka) na spisku mera doslovno stoji toplotna pumpa vazduh-vazduh, i za porodične kuće i za stanove.

• Uslov za efikasnost: SCOP veći od 3,4. Sve split klime iz naše ponude su iznad toga; najniži SCOP ima Daikin Sensira 24000, i on je 3,8.
• Uslov za broj jedinica: treba ugraditi onoliko jedinica koliko je potrebno da se pokrije grejanje celog grejanog prostora. Za stan sa više soba jedna klima u dnevnoj po pravilu nije dovoljna.
• Iznos: kao pojedinačna mera do 150.000 dinara za kuću i do 120.000 za stan, najviše pola vrednosti. U paketu mera za kuću udeo ide do 60 ili 65 posto. Za vazduh-voda iznosi su bili do 370.000 za kuću i 350.000 za stan.
• Za socijalno ugrožena domaćinstva je vazduh-vazduh bila jedina toplotna pumpa koju poziv dozvoljava, uz udeo do 90 posto.

Ti pozivi su zatvoreni: Vračar je primao prijave do 6. februara, a Stari grad do 23. marta 2026. Novi krug se raspisuje po opštinama; po najavama Ministarstva prenetim u medijima početkom 2026, sledeći konkurs se očekuje krajem godine, ali datum nije objavljen. Prati sajt svoje opštine, obično pod „energetska sanacija“.

Ne kupuj pre prijave. U ovim pozivima oprema kupljena pre prvog obilaska opštinske komisije se ne priznaje, a predračun mora da izda firma sa liste koju je objavila opština. Novac opština plaća toj firmi, tek posle ugradnje. Ako računaš na subvenciju, prvo se prijavi, pa tek onda kupuj.

Česta pitanja