Miloš Jovanović
Pročitali smo 35 domaćih stranica koje odgovaraju na ovo pitanje. Za istu klimu od 12.000 BTU daju od 20 do 60 kvadrata, a nijedna ne navodi ni dokument proizvođača ni propis. Nije ni čudo što se razilaze: odgovor zavisi od zgrade, a ne od klime. Evo kako se računa, sa brojevima koje možeš da proveriš.
Ukratko
Ista dvanaestica pokriva oko 25 do 40 kvadrata u staroj neizolovanoj zgradi, 40 do 65 u zgradi iz devedesetih, a u zgradi građenoj po pravilniku iz 2011. ili temeljno saniranoj po računu i 65 do 130. Gornji kraj je teorija: toliki prostor jedna unutrašnja jedinica ne može ravnomerno da zagreje. U stanu sa sobama iza vrata klima greje prostoriju u kojoj visi, pa se računa po prostoriji, ne po celom stanu.
Dva broja koja odlučuju
Da bi stan bio topao, klima mora da nadoknadi toplotu koju stan gubi. Zato su potrebna samo dva broja:
- Koliko toplote stan gubi po kvadratu kad je napolju najhladnije. Meri se u vatima po kvadratu i zavisi od izolacije, stolarije, sprata i položaja stana.
- Koliko toplote klima daje na toj temperaturi. Ne koliko piše na kutiji, nego koliko daje na minusu, jer to je manji broj.
Kvadratura je tek rezultat deljenja ta dva broja. Zato jedan tačan odgovor za sve i ne postoji, ali postoji pošten raspon za tvoj slučaj.
Još jedna stvar mora da se dogovori unapred: koliko je hladno. Za Beograd je zvanična projektna temperatura -12,1 °C, a unutrašnja 20 °C (Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada). Mi u tabeli računamo na -7 °C, jer je to hladna beogradska noć koja se stvarno dešava: po satnim merenjima na aerodromu u Surčinu, u proseku za period od 2001. do 2020, ispod -7 °C bude oko 90 sati godišnje, a ispod -10 °C oko 30. Surčin je hladniji od centra grada. Na projektnih -12,1 °C stan traži oko petinu više toplote nego na -7.
Koliko toplote stan gubi po kvadratu
Ovo je broj koji domaći tekstovi preskaču, a on pravi svu razliku. Rasponi ispod su presek četiri izvora: Nacionalne tipologije stambenih zgrada Srbije, studije Fakulteta tehničkih nauka za Vojvodinu, nemačkog Buderusa i švajcarske energetske agencije, uz našu kontrolu iz Pravilnika.
| Tip zgrade | Vati po kvadratu | Primer |
|---|---|---|
| Nova ili temeljno sanirana | 30 do 60 | fasada, nova stolarija i izolovan krov |
| Devedesete i dvehiljadite | 60 do 100 | zidana zgrada, delimično sanirana |
| Stara gradnja bez izolacije | 100 do 150 | stan u zgradi, stara ili zamenjena stolarija |
| Neizolovana kuća | 140 do 200 | sve strane na hladnom, krov iznad |
Razlika između prvog i poslednjeg reda je tri do pet puta. Toliko se razlikuje i kvadratura koju ista klima može da pokrije. Rasponi su proseci cele zgrade tog tipa i orijentacija su, ne proračun: tačan broj za tvoj stan daje samo proračun po prostorijama.
Provera iz prakse
Beogradske elektrane su 2025. saopštile da za obračun po kvadratu koriste prosečnu potrošnju od 127 kilovat-sati po kvadratu godišnje. Po našem preračunu iz stepen-dana to je između 67 i 117 vati po kvadratu, zavisno od metode, dakle prosečan beogradski stan na toplani je negde između drugog i trećeg reda tabele. Ako ne znaš gde spadaš, računaj se tu.
Položaj stana menja i do dva puta. Po našem uprošćenom računu, u neizolovanoj zgradi ugaoni stan gubi oko 1,4 puta više od stana sa jednom spoljnom fasadom, stan na poslednjem spratu oko 1,7 puta, a ugaoni na poslednjem spratu oko dva puta. U dobro izolovanoj zgradi je ta razlika manja. Zato komšija sa istim kvadratima i istom klimom ume da ima sasvim drugo iskustvo.
Koliko klima daje kad je hladno
Drugi broj je kapacitet grejanja na minusu. On nije isti kao onaj sa kutije, jer se nazivno grejanje meri na +7 °C napolju. Panasonic za svaki model objavljuje i kapacitet na -7 °C, pa se vidi koliko se izgubi:
- Devetka: 3,30 kW nazivno, 2,70 kW na -7 °C.
- Dvanaestica: 4,00 kW nazivno, 3,30 kW na -7 °C.
- Osamnaestica: 5,80 kW nazivno, 4,62 kW na -7 °C.
- Dvadesetčetvorka: 8,20 kW nazivno, 6,31 kW na -7 °C.
Kod cele TZ serije na -7 °C ostane 70 do 87 posto nazivnog kapaciteta. Drugi proizvođači objavljuju drugačiju veličinu, pa se brojevi ne porede međusobno: Toshiba za dvanaesticu daje najveću snagu 3,08 kW na -7 °C (nazivnu 2,40), LG nazivnu 3,00 kW, a Midea 3,05 do 3,47 kW u tabelama pri fiksnoj frekvenciji kompresora. Daikin za Sensiru daje tabelu po vlažnom termometru, gde dvanaestica na -10 °C daje 2,17 kW. Panasonic ne piše da li je njegov red na -7 °C nazivna ili najveća snaga. Zato u tabeli računamo sa 3,3 kW za dvanaesticu, a ne sa 3,5 sa kutije. Detaljnije o tim brojevima i o tome šta koji proizvođač uopšte objavljuje, pisali smo u vodiču šta proizvođači objavljuju za hladan dan.
Tabela: koliko kvadrata pokriva po toploti
Sad kad imamo oba broja, kvadratura je deljenje. Brojevi ispod su naš račun: kapacitet na -7 °C podeljen gubicima po kvadratu, uz popravku da je na -7 °C opterećenje 84 posto projektnog. Zaokruženo je na pet kvadrata, jer ulazi nisu precizniji od toga. Kilovati u koloni su Panasonic TZ serija, jer Panasonic jedini taj broj objavljuje za svaki model.
| Klima | Na -7 °C (TZ) | Nova ili temeljno sanirana | Devedesete | Stara gradnja |
|---|---|---|---|---|
| 9.000 BTU | 2,70 kW | 55 do 105 | 30 do 55 | 20 do 30 |
| 12.000 BTU | 3,30 kW | 65 do 130 | 40 do 65 | 25 do 40 |
| 18.000 BTU | 4,62 kW | 90 do 185 | 55 do 90 | 35 do 55 |
| 24.000 BTU | 6,31 kW | 125 do 250 | 75 do 125 | 50 do 75 |
Tabela važi za Beograd, jedan otvoren prostor i grejanje koje radi neprekidno, a vati po kvadratu su prosek cele zgrade tog tipa, bez popravke za položaj stana. Stan na srednjem spratu sa grejanim susedima je pri gornjem kraju kvadrature ili iznad njega, a ugaoni i poslednji sprat pri donjem. Uz tabelu idu četiri napomene:
- Ovo je bilans toplote, ne raspored soba. Kvadrati važe za prostor do kog topao vazduh stvarno dolazi.
- Računato je za -7 °C. Na projektnih -12,1 °C za Beograd oduzmi oko petinu. Dvanaestica u staroj gradnji tada drži oko 20 do 35 kvadrata.
- U koloni za novu ili saniranu zgradu ne odlučuje toplota. Sto i više kvadrata iz jedne unutrašnje jedinice je tačno po računu, ali toliki prostor jedna jedinica ne može ravnomerno da zagreje. Tamo je granica raspored stana, ne kilovati. Nova zgrada ovde znači zgradu građenu po Pravilniku iz 2011, koji se primenjuje od 30. septembra 2012, ili temeljno saniranu. Ako nisi siguran, računaj se u red ispod.
- Ista jačina nije ista kod svake serije. Panasonic za dvanaesticu TZ objavljuje 3,30 kW na -7 °C, a za BZ Super Compact 2,60 kW. Za taj uređaj oduzmi oko petinu od kvadrata iz tabele.
Za hlađenje je račun drugi i kvadratura veća, a tabelu po kvadraturi za leto imaš u vodiču koja klima za koliko kvadrata.
Ako pitanje postaviš obrnuto, imaš kvadrate i tražiš jačinu, isti račun daje koliko kilovata klima mora da da na -7 °C:
| Prostor | Devedesete | Stara gradnja | Neizolovana kuća |
|---|---|---|---|
| 20 m² | 1,0 do 1,7 kW | 1,7 do 2,5 kW | 2,4 do 3,4 kW |
| 30 m² | 1,5 do 2,5 kW | 2,5 do 3,8 kW | 3,5 do 5,0 kW |
| 40 m² | 2,0 do 3,4 kW | 3,4 do 5,0 kW | 4,7 do 6,7 kW |
| 50 m² | 2,5 do 4,2 kW | 4,2 do 6,3 kW | 5,9 do 8,4 kW |
| 60 m² | 3,0 do 5,0 kW | 5,0 do 7,6 kW | 7,1 do 10,1 kW |
Primer: 50 kvadrata stare gradnje traži 4,2 do 6,3 kW na -7 °C. Osamnaestica iz naše tabele tu daje 4,62 kW, dakle taman je za bolji kraj tog raspona, a za lošiji već treba jača klima ili drugi izvor toplote uz nju. Na projektnih -12,1 °C isti stan traži 5,0 do 7,5 kW, pa i bolji kraj ostaje bez rezerve.
Jedna klima greje jednu prostoriju
Ovo je deo koji tabela ne vidi, a najčešće je presudan. Klima greje vazduh u prostoriji u kojoj visi. Kroz zatvorena vrata topao vazduh ne ide, a i kroz otvorena ide slabo, jer se topao vazduh diže i zadržava pod plafonom.
Na domaćim forumima to izgleda ovako: korisnik sa dvanaesticom u dnevnoj sobi piše da mu dnevnu zagreje za petnaest minuta kad su vrata zatvorena, a čim ih otvori da se greje i spavaća, spavaću jedva zamlači, a dnevna se ohladi. Drugi, sa kućom od oko 150 kvadrata sa 15 centimetara stiropora, greje sa tri klime od po 12.000 BTU, dakle jedna klima na svakih pedesetak kvadrata.
Praktično pravilo: gledaj prostoriju, pa tek onda stan. Za dve odvojene sobe skoro uvek su bolje dve manje klime nego jedna jača u hodniku, kako smo pisali i u vodiču o izboru klime po ceni. Samo znaj da dve manje kod nas budu skuplje: unutar iste serije dve dvanaestice sa ugradnjom koštaju od 8.629 do 32.134 dinara više od jedne dvadesetčetvorke. Kod dvanaestica razliku pravi uglavnom druga ugradnja, a kod slabijih parova i sami uređaji. Preko serija se to okrene, pa su dva Beko HPG 12000 sa ugradnjom (119.998) jeftinija od najjeftinije dvadesetčetvorke (171.272).
Broj sa kutije je broj za leto
Kvadratura koja stoji uz klimu u oglasu, na kutiji i na našim stranicama modela poklapa se sa pravilom da se nazivno hlađenje u kilovatima pomnoži sa deset. Dvanaestica ima 3,5 kW hlađenja, pa piše 25 do 35 kvadrata. To je pravilo za leto.
Za grejanje ono ne važi, ali ne uvek u istom smeru. U staroj gradnji i u neizolovanoj kući, na najhladnije dane, ispada manji broj nego sa kutije. U zgradi iz devedesetih je sličan. U novoj ili temeljno saniranoj zgradi gubici su toliko mali da po računu ispada znatno veći, samo što toliki prostor jedna jedinica ne može da zagreje.
I zato se domaći odgovori razilaze tri puta. Ista tabela se pojavljuje na više sajtova, negde kao tabela za hlađenje, a negde kao odgovor za grejanje, pa ispadne da dvanaestica greje 60 kvadrata. Deo sajtova računa ozbiljnije, pa dobije 20 do 40, a jedan objašnjava i svoj račun. Nijedan od pregledanih tekstova ipak ne navodi kapacitet na minusu iz dokumenta proizvođača, zvaničnu projektnu temperaturu iz Pravilnika, ni izvor za vate po kvadratu.
Izvori
Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada (Sl. glasnik RS 61/2011): projektna temperatura za Beograd -12,1 °C, unutrašnja 20 °C, stepen-dani 2520. Nacionalna tipologija stambenih zgrada Srbije (Arhitektonski fakultet i GIZ, 2013). Studija o primeni toplotnih pumpi u Vojvodini (FTN Novi Sad, 2012). Buderus i švajcarski BFE, smernice za dimenzionisanje toplotnih pumpi. Kapaciteti na -7 °C: stranice modela Panasonic, tehnička dokumentacija Daikina, Toshibe, Midee i LG-a. Satna merenja temperature: Meteostat i PVGIS za Beograd. Podaci provereni u septembru 2026. Tabela kvadrature je naš račun iz tih ulaza, ne merenje.
Česta pitanja
Zavisi od zgrade. Po našem računu, dvanaestica koja na -7 °C daje 3,3 kW (Panasonic TZ; kod drugih serija taj broj ume da bude manji) pokriva toplotu za oko 25 do 40 kvadrata u staroj gradnji bez izolacije, 40 do 65 u zgradi iz devedesetih ili dvehiljaditih i 65 do 130 u novoj ili temeljno saniranoj zgradi. To je bilans toplote za otvoren prostor, a gornji kraj poslednje kolone jedna unutrašnja jedinica ne može ravnomerno da zagreje. Kroz zatvorena vrata topao vazduh ne ide, pa u stanu sa više soba računaj po prostoriji u kojoj klima visi.
Nije. Dvanaestica znači 12.000 BTU na sat, a to je 3,52 kW hlađenja. Grejanje je kod većine modela nešto jače od hlađenja na blagoj temperaturi, obično 14 do 37 posto, ali na minusu pada. Kilovati koje klima troši iz struje su treći broj i najmanji od sva tri, obično oko 1 do 1,5 kW kod dvanaestice.
Za 50 kvadrata u zgradi iz devedesetih ili dvehiljaditih naša tabela traži 2,5 do 4,2 kW na -7 °C. Dvanaestica daje 3,3 kW i pokriva donji deo tog raspona, dakle bolje očuvan stan iz tog doba; za slabije izolovan treba osamnaestica. U staroj gradnji bez izolacije istih 50 kvadrata traži 4,2 do 6,3 kW, pa je osamnaestica tek za donji kraj, a za gornji treba jača klima ili drugi izvor toplote uz nju. U novoj ili temeljno saniranoj zgradi dovoljna je i devetka. Ako je tih 50 kvadrata podeljeno na sobe sa vratima, jedna klima neće zagrejati sve, bez obzira na jačinu.
3,5 kW je nazivno hlađenje dvanaestice, a to je broj sa kutije, meren na 35 °C napolju. Za grejanje je bitan drugi broj, kapacitet na minusu. Kod naših serija koje ga objavljuju ide od 2,60 kW (Panasonic BZ) do 3,37 kW (Floor Console) na -7 °C. Sa 3,3 kW ta klima pokriva oko 25 do 40 kvadrata stare gradnje, odnosno 40 do 65 kvadrata zgrade iz devedesetih; sa 2,6 kW oduzmi oko petinu.
Po bilansu toplote često može, ali u praksi retko greje ceo stan, jer topao vazduh ne prolazi kroz zatvorena vrata. Klima greje prostoriju u kojoj je i, delimično, prostor koji je sa njom otvoren. Za sobe iza vrata treba ili druga klima, ili drugi izvor toplote, ili da se računa da će te prostorije biti hladnije.
Gubi više toplote, pa mu treba jača klima nego stanu iste veličine u sredini zgrade. Po našem računu za stan od 60 kvadrata u staroj gradnji, ugaoni stan gubi oko 40 posto više od stana sa jednom spoljnom fasadom, stan na poslednjem spratu oko 70 posto više, a ugaoni stan na poslednjem spratu oko dva puta više. U novoj zgradi je ta razlika manja.
Zato što je taj broj za hlađenje. Kvadratura uz klimu, i na našim stranicama modela, poklapa se sa pravilom da se nazivno hlađenje u kilovatima pomnoži sa deset, a to je pravilo za leto. Za grejanje ne važi ni gore ni dole po pravilu: u staroj gradnji i u neizolovanoj kući na najhladnije dane ispada manji, u zgradi iz devedesetih je sličan, a u novoj ili temeljno saniranoj zgradi znatno veći.
Nisi siguran u koji red spadaš?
Javi se i reci kvadraturu, sprat, godinu gradnje i kakva ti je stolarija, i da li greješ jednu prostoriju ili ceo stan. Reći ćemo ti koja jačina ima smisla i koliko to košta sa ugradnjom.
