Koju klimu kupiti

Ako guglaš koju klimu kupiti, dobićeš pregršt lista najboljih klima. Kad smo ih prošli pripremajući ovaj tekst, većina je bila spisak modela bez cena i bez ijednog uslova pod kojim preporuka važi. Ovaj vodič radi drugačije: kaže ti koliko šta košta kod nas, ključ u ruke, i šta se za razliku stvarno dobija.

Zašto ti na pitanje koju klimu kupiti niko ozbiljan neće odmah odgovoriti modelom

Probaj da na nekom forumu pitaš koju klimu da kupiš. Prvo što dobiješ neće biti preporuka nego kontrapitanje: kolika je kvadratura, ima li stan izolaciju, kakva je stolarija, koji ti je budžet. Tek onda neko pomene model.

To nije izbegavanje odgovora nego jedini pošten redosled. Ista klima u dobro izolovanoj novogradnji i u potkrovlju od sedamdesetih nije ista klima. Zato ako ti neko preporuči model pre nego što je pitao išta o prostoru, on ti prodaje zalihe, ne rešenje.

Raspon je pri tome ogroman. Kod nas dvanaestica ključ u ruke počinje na 60 hiljada, a najskuplja je preko 220. To je skoro četiri puta razlika za isti broj BTU i istu sobu.

Zašto tabele sa interneta pokazuju duplo veću sobu

Naići ćeš na tabele koje tvrde da dvanaestica pokriva 30 do 60 kvadrata, a osamnaestica do 80. Naša tabela u vodiču koja klima za koliko kvadrata kaže da je dvanaestica za 25 do 35 kvadrata. Razlika nije u tome što neko greši u računu, nego u tome šta se pretpostavlja.

Kao grubo pravilo, po kvadratu se računa oko 60 vati za dobro izolovanu novogradnju, oko 80 za prosečan stan i oko 100 za stare zgrade i potkrovlja. Ista klima tako pokrije ili 35 ili blizu 60 kvadrata, zavisno od toga u šta je ugrađuješ. Tabele koje ćutke pretpostavljaju najbolji slučaj deluju velikodušno, a rezultat je klima koja se leti muči.

Naša tabela je namerno konzervativna, jer klimu koja je premala osetiš svakog vrelog dana, a onu koja je malo veća ne osetiš skoro nikad.

Četiri cenovna razreda, ključ u ruke

Ovo su naše cene za dvanaesticu, zajedno sa standardnom ugradnjom od 18.000 dinara. Znači cifra koju vidiš je ono što plaćaš da klima radi, a ne cena kutije. Piše „od“ zato što standardna ugradnja pokriva do 3 metra bakarne cevi; ako ti treba više, svaki metar je 3.000 dinara.

Dve stvari koje se iz ove tabele lepo vide, a retko se kažu naglas.

Viša energetska klasa ne znači višu cenu. Midea Solstice Black ima klasu A+++ za hlađenje i košta 87.990, dok Panasonic TZ ima A++ i košta 139.918 (za grejanje su obe A++). Pedesetak hiljada razlike u ceni ne ide na efikasnost. Šta se tačno dobija, čitaj u sledećem odeljku, jer ni samo slovo nije ceo odgovor.

Hlađenje je u svim razredima praktično isto. Dvanaestica od 60 hiljada i dvanaestica od preko 200 ohlade istu sobu za slično vreme. Ono što se menja naviše je tišina, izgled i osećaj, a ne sposobnost da ti bude hladno.

Šta na nalepnici stvarno znači

Energetska klasa je najzloupotrebljeniji podatak u ovoj priči, pa da ga raščistimo.

Slovo je opseg, ne broj. Po evropskoj uredbi o označavanju klima (626/2011), klasa A++ pokriva vrednosti SEER od 6,10 do 8,49, a A+++ počinje na 8,50. To znači da dve klime sa istom nalepnicom mogu da se razlikuju u potrošnji više nego najbolja A++ i prva A+++. Zato u deklaraciji traži brojeve SEER i SCOP, a ne samo slovo.

Broj sa nalepnice nije tvoj račun. Po istoj uredbi, deklarisana godišnja potrošnja za hlađenje računa se kao da klima 350 sati godišnje radi punim proračunskim opterećenjem. Ako je leti koristiš duže i jače od toga, tvoja potrošnja će biti veća od deklarisane, i to nije greška proizvođača nego način računanja.

Ono što je za tebe bitno je razlika, ne apsolutni broj. Po našem vodiču koliko struje troši klima dvanaestica leti košta orijentaciono 2.000 do 5.000 dinara mesečno. Efikasnija klima od toga skine desetak procenata, znači nekoliko stotina dinara mesečno. Doplata od sto hiljada dinara se tako ne vraća.

Praktičan zaključak: ako klimom samo hladiš, ne plaćaj doplatu za višu klasu. Ako njome i greješ, priča se menja, jer se grejanje računa na oko četiri puta više sati.

Ako klimom greješ, gledaj brojeve za grejanje

Nalepnica klime koja i hladi i greje ima dve klase, za hlađenje i za grejanje, i nisu uvek iste. Midea Solstice Black je, na primer, A+++ u hlađenju, a A++ u grejanju. Za zimu gledaj klasu i SCOP za grejanje.

Do koje spoljne temperature klima radi, piše u tehničkim podacima proizvođača. Ima uređaja koji po proizvođaču rade i do -25, i mi ih prodajemo. Ali taj broj kaže da uređaj na toj temperaturi radi, ne koliko tada greje: što je napolju hladnije, klima daje manje toplote. Za orijentaciju, najniža temperatura izmerena na Vračaru od 1981. do 2010. bila je -18,2 stepena (RHMZ).

Šta klime iz naše ponude prijavljuju za hladan dan, uporedili smo u vodiču kako da porediš klime po grejanju, a da li se grejanje na klimu uopšte isplati, u vodiču grejanje na inverter klimu.

Četiri stana, četiri odgovora

Da ovo ne ostane na načelima, evo konkretno. Cene su ključ u ruke, sa standardnom ugradnjom.

• Garsonjera 30 kvadrata, samo hlađenje, mali budžet. Dvanaestica iz ulaznog razreda, jer po našoj tabeli 30 kvadrata već traži 12.000 BTU. Naš paket sa ugradnjom je 59.999 i za ovu namenu nema šta da mu se doda. Sve preko toga plaćaš udobnost, ne učinak.
• Dnevna soba 45 kvadrata, grejanje cele zime. Ovde ulaganje ima smisla, jer klima radi osam meseci. Verovatno ti treba jača od dvanaestice, a koliko jača zavisi od izolacije i sprata. Pazi da su cene u tabeli iznad za dvanaestice: jača klima je skuplja, a ugradnja osamnaestice je 21.000, ne 18.000. Obavezno proveri klasu i SCOP za grejanje. Ovo je profil gde se viša klasa najpre vraća.
• Spavaća soba, lako se budiš. Gledaj deklarisanu buku na najnižoj brzini i traži je u deklaraciji, ne u opisu. Razlika postoji i unutar srednjeg razreda, pa ne moraš odmah u premijum: i tu ima uređaja deklarisanih na 20 do 21 decibel.
• Spoljna jedinica ne sme na fasadu. Ovo je slučaj gde ti naš odgovor neće biti prijatan. Postoje klime bez spoljne jedinice, ali su skupe i imaju svoja ograničenja u pogledu zida i kapaciteta. Pre nego što išta biraš, raščisti sa upravnikom i sa propisima gde jedinica sme da stoji, jer to odlučuje umesto tebe. Rokove, kolika većina komšija je dovoljna i šta ako je zgrada pod zaštitom razložili smo u tekstu o tome šta propisi traže za spoljnu jedinicu.

Šta da pitaš onoga od koga kupuješ

Ovo je najkorisniji deo teksta i radi kod bilo kog prodavca, ne samo kod nas. Ponude se ne mogu porediti dok ne dobiješ ovih šest odgovora:

• Punu šifru modela, ne samo ime serije. Ista serija ima više godišta i cena se razlikuje, pa ljudi misle da ih neko vara a porede dva različita uređaja.
• Cenu uređaja i cenu ugradnje odvojeno. Ako su spojene u jednu cifru, ne znaš šta porediš.
• Koliko metara bakarne cevi je uključeno i koliko košta svaki metar preko toga. To je najčešći razlog zašto račun naraste.
• Ko pušta uređaj u rad i ko overava garantni list. Kod nekih proizvođača od toga zavisi garancija.
• Ko je uvoznik za Srbiju. Preko njega se proverava i servis i dostupnost delova.
• Klasu i SCOP za grejanje, kao i do koje spoljne temperature uređaj radi, ako ti treba i za zimu.

Šta mi nismo

Pošto ovaj tekst savetuje da proveravaš tvrdnje, red je da počnemo od sebe.

• Nismo ovlašćeni servis nijednog brenda. Servisiramo sve što prodajemo, ali ovlašćenje je zvanična stvar koju daje proizvođač i mi ga nemamo. Kad neko kaže da je ovlašćeni servis, pitaj za koji tačno brend i traži da pokaže.
• Svaki metar bakarne cevi preko uključena tri metra kod nas je 3.000 dinara. Ima majstora koji taj metar naplaćuju manje. Kažemo to sami, jer je bolje nego da otkriješ na računu.
• Ne držimo sve brendove. Kod nas su Panasonic, Daikin, Midea i Beko. O brendovima koje ne prodajemo nećemo davati ocene, jer ih nemamo na terenu i sve što bismo rekli bilo bi prepričavanje.

Ako hoćeš da vidiš celu ponudu sa cenama, tu je katalog klima, a šta ulazi u cenu montaže piše u vodiču koliko košta ugradnja klime u Beogradu.

Česta pitanja