Koja klima za koliko kvadrata

Prodavci ti to nerado kažu, pa hajde ja: većina klima u beogradskim stanovima je pogrešno odabrana. Prevelika ili premala. Taman - retko kad.

Ta jedna odluka ti odredi da li ćeš leti spavati ko beba, ili se svađati sa daljinskim u tri ujutru. Klasika koju viđamo stalno: spavaća soba od petnaest kvadrata, a u njoj najjača klima koja se mogla kupiti. „Neka bude jača, da seče.” Rezultat? Soba se za tri minuta pretvori u frizider, klima pali-gasi kao semafor, a račun za struju izgleda kao da neko u stanu greje bazen.

Za pet minuta znaćeš tačno koliko ti treba. I nećemo ti gurnuti ni jedan BTU više nego što ti soba traži. Idemo.

Jača ne znači bolja. Nikad nije.

Ovo je mit kriv za skoro svaki promašaj: da je jača klima automatski bolja klima. Klima nije motor. Ne meri se u tome ko će jače, nego ko će taman.

Prevelika klima ohladi sobu prebrzo, ugasi se, pa se za pet minuta upali opet. I tako ceo dan. To paljenje-gašenje troši struju bez veze, ne stigne da isuši vazduh (pa ti bude hladno i lepljivo u isto vreme), i kompresor ode pre roka.

Premala je druga strana iste nevolje: vrti se na sto posto po ceo dan, nikad ne stigne do temperature koju si namestio, i prva crkne.

Prevelika te izda. Premala te izda. Samo na razne načine.

Ono što tražiš je ono treće, dosadno ali tačno: taman.

Tabela koju vredi zalepiti na frizider

Bez formule, bez glavobolje. Ovaj grafikon pokriva devet od deset stanova:

Ali stani. Ovo važi za običnu sobu, na običnom spratu, sa običnim prozorima. A koliko stanova je zaista obično u svemu?

Pet stvari zbog kojih dižemo za stepenik

Kvadratura je početak priče, ne kraj. Evo šta menja račun:

• Sunce koje udara. Soba gleda na jug ili zapad i popodne liči na tiganj? Ne računaj je kao običnu. Sunce kroz prozor greje jače nego što misliš.
• Poslednji sprat ili potkrovlje. Krov se greje ceo dan i tu vrelinu spušta pravo u stan. Potkrovlje leti nije stan, to je rerna sa pogledom.
• Veliki prozori. Staklo je najlepša stvar u stanu i najgora za klimu, pušta toplotu unutra kao da ga nema. Cela staklena strana? Stepenik jači.
• Visok plafon. Oni stari beogradski plafoni od tri i po metra znače mnogo više vazduha za hlađenje nego kod komšije sa standardnih dva i po. Kvadratura te tu laže.
• Kuhinja i gomila ljudi. Šporet, rerna, frizider, pa još šest ljudi i šest kompjutera u kancelariji, sve to greje. Spavaća soba i kancelarija iste kvadrature nisu ista priča.

Hoćeš cifru? Evo na brzaka

Ne volimo da davimo formulama, ali ako si od onih kojima treba broj: računaj oko sto vati po kvadratu za običnu sobu, malo više ako imaš one boljke odozgo. Petnaest kvadrata puta sto je hiljadu petsto vati, to je tačno devetka. Vidiš? Tabela i matematika kažu isto. Zato je tabela dovoljna.

Greške koje se ponavljaju iz stana u stan

• „Neka bude jača za svaki slučaj.” Za svaki slučaj ćeš platiti više i struje i klime, a hladiće te lošije. Dobra kombinacija, nema šta.
• Bira se po ceni, ne po sobi. „Daj mi najjeftiniju dvanaestku” za garsonjeru od trideset i pet kvadrata, pa čuđenje što ne hladi. Soba ne zna koliko si dao.
• Zaboravi se spoljna jedinica. Gde će, koliko cevi, može li uopšte da se dođe do nje. To je pola posla, a na to se misli poslednje.
• Meri se „od oka”. „Soba mi je onako, srednja.” Izmeri. Metar košta tri stotine dinara, pogrešna klima nekoliko stotina evra.
• Klima tačno iznad kreveta, da duva pravo u glavu. Pa se čovek budi sa upalom grla i krivi klimu. Gde stoji jedinica važno je koliko i koja je.

A kad je prostor velik, čudan ili ima više soba?

Tu tabela diže ruke. Za više prostorija ili nezgodan raspored ide se na multi-split (jedna spoljna jedinica, više unutrašnjih) ili na više pojedinačnih klima. To se ne procenjuje preko telefona napamet, tu neko izađe, pogleda i kaže ti tačno. Kod nas je taj izlazak i savet besplatan, pa iskoristi.

Česta pitanja